EKSKLUZIVNO: Laguna i Prosveta objavljuju knjigu jedne od najpopularnijih kineskih književnica Danjan Čen

Već više od dve decenije Danjan Čen je među najpopularnijim književnicima NR Kine. Većina njenih knjiga, a objavila je više od četrdeset, ima status bestselera, a nekoliko je prevedeno na više svetskih jezika.
 
Rođena je u Pekingu 1958. Kao dete se sa roditeljima preselila u Šangaj, gde i sada živi. Diplomirala je kinesku književnost, radila kao reporter u magazinu za decu i počela je da piše knjige za decu. Prva njena prozna knjiga „Mladi Šangaja“ dobila je 1984. nagradu „Mladi šangajski pisac“. Njena knjiga „Smrt učenice“ je 1990. godine uvrštena u 100 najboljih dečjih knjiga sveta. Za autobiografski roman „Devet života“ (1992), o iskustvima dece u vreme Kulturne revolucije u Kini, dobila je Uneskovu „Nagradu za mir“ i bila nominovana za „Nemačku književnu nagradu za mlade pisce“ 1996.
 
Najpoznatija je po takozvanoj „Šangajskoj trilogiji“ u okviru koje je 1999. objavila knjigu „Šangajska princeza“ koja će se pojaviti na Sajmu knjiga u Beogradu 2016. kao ekskluzivno izdanje Lagune i Prosvete, u prevodu Dragana Milenkovića.
 
Knjiga „Šangajska princeza“, koju će zajednički objaviti Prosveta i Laguna, govori o o jednoj od najfascinantnijih žena Šangaja XX veka i strahotama koje su preživljavali Kinezi u vreme Kulturne revolucije. Rođena u Australiji u porodici imućnih prekomorskih Kineza industrijalaca i trgovaca, Dejzi Kvok se sa roditeljima seli u Šangaj, gde joj otac postaje direktor i suvlasnik jedne od najvećih robnih kuća. Život u luksuzu, najviše moguće obrazovanje, bezbrižno detinjstvo i mladost, okončavaju se naletom Kulturne revolucije u Kini. Dejzin muž je uhapšen kao kapitalista, ona biva izbačena iz kuće i sa sinom stanuje u sobici u potkrovlju koja prokišnjava. Šalju je na prisilni rad na ostrvu na reci Jangce radi prevaspitavanja, maltretiraju i kažnjavaju na najsurovije načine, ali ona uspeva da sve izdrži i kraj Kulturne revolucije dočeka ponosna i dostojanstvena. Nastavila je da živi u Šangaju i dalje u oskudici, odbacila prilike da ode kod rođaka u SAD tvrdeći da je živela bogat život, jer da nije bilo neprilika i teškoća, nikada ne bi saznala koliko je snažna kao ličnost. Umrla je u dubokoj starosti, a autorka je s njom bila do kraja života – neprekidno učeći na njenim primerima.