Toni Parsons o trilerima „sa dušom“

Pisci krimića su razumljivo bili s razlogom ljuti kada je autor romana „Čovek i dečak“ izjavio da njihovom žanru nedostaju osećanja. Možemo li da sastavimo listu naslova za njega koja bi promenila njegova ubeđenja?



Nazdravimo (ubistvu? kliki? bandi? koja je zajednička imenica za grupu pisaca krimića?) piscima krimi romana koji su bili tako ljubazni da obezbede listu za čitanje za Tonija Parsonsa. Parsons, čiji su prvobitni romani nabijeni emocijama, ušao je u krimi žanr romanom „Jedan po jedan“ koji od tada predstavlja na promotivnim turnejama.

U jednom intervjuu za Gardijan, Parsons je izazvao ljutnju kod onih koji su, pa recimo, veštiji u žanru, zbog komentara o tome da je želeo da napiše triler „sa dušom“, jer on voli krimiće „ali ono što im nedostaje jeste emotivna snaga poput one u knjizi 'Čovek i dečak'“.

E sada, pisci krimi romana ne vole kada neko udara na njihov žanr: kada je Izabel Aljende rekla za svoj vlastiti izlet u krimi literaturu da je „šala“ jer ona ne voli tu vrstu romana pošto su „previše jezivi, previše nasilni, previše mračni: u njima nema iskupljenja“ i jer su „junaci jednostavno užasni“.

Knjižare su otkazale porudžbine, čitaoci su bili besni, a autori su rekli puno ljutitih stvari. U Parsonsovom slučaju, on jednostavno nije u pravu, i autori su mu brzo skrenuli pažnju na to. „Molim vas, neka neko pošalje Toniju Parsonsu neke britanske krimiće od pre 30 godina da bi prestao da izjavljuje kako 'trilerima nedostaje duša'“, moglo se pročitati na Tviteru.

Od tada je prošlo dosta vremena, i Parsons je nastavio da piše i objavljuje trilere sa uspehom. A u jednom intervjuu je izjavio: „Volim privatnog istražitelja Filipa Marloua u klasicima Rejmonda Čendlera, jer on ima sve – neverovatno precizno oko, smisao za humor, hrabrost, a opet ima i ranjivosti, znate da će se žestoko zaljubiti u pravu ženu. Volim i FBI početnicu Klaris Sterling jer ona uvek ima osećaj niže vrednosti kada se suoči sa Hanibalom Lektorom, ona je tako mlada i neiskusna i ranjena u prošlosti – sve su šanse protiv nje, tako da morate da navijate za nju. Mislim da će Tomas Haris biti jedan od najboljih pisaca 20. veka.“

A vi, šta biste vi preporučili Parsonsu da čita?
 
Izvor: theguardian.com